Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Binasa Malicevic

  • Sandžak – Ribariće – Izrok – Emira: U planine nemam nigog svog – preselilo mi je 7 braće i pet sestara! Udala sam se sa 19 godina i na svet donela šestoro dece

    Sandžak – Ribariće – Izrok – Emira: U planine nemam nigog svog – preselilo mi je 7 braće i pet sestara! Udala sam se sa 19 godina i na svet donela šestoro dece

    Sandžak – Ribariće – Izrok: Svojim sagovornicima davno sam dopustila da odsedaju u mom svetu, oni hodaju bosi po srcu reportera dok krote svoju besedu. Emira Aličković – agar sultanija. Dolazi iz ugledne porodice i želim da je predstavim – život njenih predaka podsećao me na Sandžačke Bošnjake.

    Ovo je dar od Boga

    Slušajući je, po ko zna koji put sam ostetila prisustvo Isa – bega Ishakovića – i to što je Novi Pazar postao za vreme Osmanlija. Um joj je bio otvoren, radozanao. Na kamenitom brdu, čiji vrh para nebo, u sjeni, miruje Izrok. Jedno od retkih sela koje je sačuvano od uspomena. Ljudi dolaze i prolaze, a sandžačka sela ostavljaju neizbrisiv trag. Da čame u tišini.

    Ponosna majka, nana, supruga…

    Trezvena starica u bošnjačkoj odeći, smeška se, pruža ruku. Objašnjava da će gazda kuće sada doći. Otišao po drva. Znam Adema Aličkovića. Dedo je dobrodušan čovek, uvek spreman za razgovor sa gostima, a i novinarima. Mudar i pametan insan, prošao je mnoge evropske zemlje i gradove i našao svoj mir u ovom bespuću.

    Dedo od 80 leta

    Nana Emira pruža nam predah u sobi svoje kuće. Pita nas kakvu kahvu pijemo. Služi ratluk sa orasima i izvorsku vodu. Došla je u Izrok pre 58 godina iz Eleskovića. Smeška se, ljubazno pozdravlja i raspituje kada smo i kako stigli u selo. Da ovakvu bijaču, kojoj nema ravne u svetu, ima neko drugi, put bi bio do nje zlatom posut. Ovako su daleko od sveta.

    – Jeste li još za jednu kahvu – upita hanuma Aličković. Svež povetarac odjeknu sokacima golemih polja. Eh, ote se dubok uzdah nane u avliji, koja krišom pogleda selo i izgubi negde daleko pogled. Prođoše tako godine. Emira vredna, rađa decu, radi sve kućne poslove. Rukom pomače šamiju sa čela, vidi se da joj prija televizijska ekipa.

    Razborita žena

    Oštar glas. Mora da bude čeličan ko Pešterska visoravan. Kad kaže, da Izrok podrhti. – Ja sam uvek bila vredna. Decenijama sam prodavala sir u Kosovskoj Mitrovici. Odlično sam prolazila kod kupaca. Mnogo sam radila i bilo je veoma teško. Mladost može da podnese sve – kazuje neverovatna sandžačka žena.

    Ne znam kako je tada bilo u Izroku, ali se dobro sećam da je u Sandžaku tri dana trajala seljačka svadba – nastavlja da lista knjigu sećanja Emira. Tu su dolazili svi posle svatova –džumbusa. Vijorile su se dimije od leda – određena vrsta materijala.

    Snahu volim kao ćerke

    Udala se sa 19 godina i donela na svet šestoro dece. Dok se osvrće na svoj bogati život, ponosno izjavljuje da ima 29 unučadi i 36 praunučadi. Rodila je pet  kćeri i jednog sina. – Dokle god mogu na svoje noge, dobro je, kazala je nana Emira, a potom je otkrila da ima 78 godina.

    Ova interesantna starica označava oličenje podnošljivosti, ljubavi i posvećenosti porodici, što su vrednosti koje duboko naviru među generacijama u njenom kraju. – Braća i setre su umrli. Njih dvanaestoro – to je bila složna familija…

    Kao da se sve promenilo, kao da je samo prošlost ostala ista. Evo, jedne od njih.

    Binasa Malićević

    Podeli
  • Sandžak – Novi Pazar – Gornje Goševo: Kipti ljubav sa svih strana! Ovako Esad čuva dedovinu – Bravo za unuka

    Sandžak – Novi Pazar – Gornje Goševo: Kipti ljubav sa svih strana! Ovako Esad čuva dedovinu – Bravo za unuka

    Sandžak – Novi Pazar – Gornje Goševo: Priroda silno viknu i zaćuta. Selom opet upravlja život. Snimatelj pogleda na sat. Skoro će podne. Posle nekoliko leta, udarana vetrom i kišom, razarana od strane nepogoda, dobro miruje na svojim temeljima. Orginalna kuća Ujkanovića.

    Moja dedovina

    Sa proplanka, kraljevstvo, gore u izmaglici, nazire se ogromno sandžačko plavetnilo. Negde u daljini, na mestu gde se susreću Donje i Gornje Goševo, krije se osmanska palača. Kao da se sporo vuče neka neobična prošlost, koja je, opet, i sastavni deo likovnog pejzaža u ove pozne jesenje dane. Dobri domaćini podložili vatru. Više se greju na dunjaluku nego plamenu.

    Dobro je, vele Pazarci, što se jesen produžila. Imaju još posla u avliji, a i godina je bila sušna i tanka. Ko ne zna za domaćinske mape i gostoprimstvo možda bi pomislio da tu nije bilo života. A, jeste! Još kako. Uvek su me ti minderi, ta unikatna naselja, podsećala na Osmanlije.

    Poštovanje, požljivost prema drugima

    Dođeš tu preko leta, pokupiš detinjstvo i mladost i – nazad u Novi Pazar, pre dugih sibirskih zima. San unuka Esada Koničanina bio je obnoviti staru dedovinu – bijačinu kuću. Sada je on blizu stvarnosti. Već odavno ovde se navraća i živi. U svoj zavičaj, gde su odrasli, na svoje ognjište, gde im je mesto. – Volja je jedina nada za povratak – pričaju meštani Gornjeg Goševa. – Pogledajte široko, u selo. Vidite li one zelene, sive i crvene krovove? To su  nove kuće – kazuje izvanredni Koničanin.

    Ima nade za druge bošnjačke naslednike. Mesto u Sandžaku čekaju mladi iz Nemačke, Švajcarske, Austrije, Amerike, Australije… Ovo je, izgleda, najbolja, stara porodična kuća u kojoj je sestrić sa dajdžama sačuvao ognjište. – Majka zadovoljna, kuća u kojoj je odrasla, živela sa roditeljima, braćom, sestrama…  Daidže su mi stvarno puno pomogle, uključujući i novčano – oglasi se Esad.

    Priča o jednoj Igbali

    Gledam Eminu i mislim kako se osećala kada je u ovoj alaturki – bošnjačkoj sobi, a i u mnogim drugim, primala musafire kao ćerka Halila i Igbale Ujkanović, ili, ponosna naslednica. – Kažem vam, srećna sam! Kakvih je sve tu bilo radosti. I sandžačkih jela. Od čorbe do ošafa. Agar musafiri. Moja majka sve što je u životu želela ostalo je u ovoj kući. Bila su to divna vremena naše mladosti –svedoči fantastična Emina Ujkanović Koničanin.

    Sećaš li se toga, sine? – Sećam se i nekih kasnijih vremena i posedaka. Nekad je ove proplanke i mnoge druge domove ispunjavala pesma i žagor dece. Kuće na planini tonu sada u snežne beline i vejavicu.

    Binasa Malićević

    Podeli
  • SANDŽAK – Novi Pazar – Gornje Goševo – Safka: Deca su moj svijet – Žene se danas ljute što imaju sve

    SANDŽAK – Novi Pazar – Gornje Goševo – Safka: Deca su moj svijet – Žene se danas ljute što imaju sve

    Sandžak – Novi Pazar – Gornje Goševo: Neujednačen red kuća i napušten pašnjak. Sporo se povlači i kotrlja magla. Novopazarsko Goševo rukom briše teške suze. Sa desne strane asfaltiranog puta prizemene štale i u prvom planu hambar od pruća – ostava za žitarice.

    Deca su moj svijet

    Stotinak metara više – kuća Safke Ujkanović. Obasjana u svitanju, tavori. Rano je izgleda još za musafire. Vozilo se trese makadamskim drumom što vijuga kroz bukove proplanke. Još jedan pogled odozgo na dolinu Aćifa Hadžiahmetovića, a onda prvi susret sa oranicama prekrivene sitniom pšenicom. Nešto malo i vidi se šire sandžačko selo.

    Gornje Goševo odeveno u jesenje boje, a po rubovima ponovo prostrani sokaci i brojna izgubljena stada ovaca. Sliči na zimske pejzaže i surove mećave i sami reporteri se čude toj neviđenoj lepoti. Bajevica, prve kuće, s desne strane Lukare, a u nastavku i Donje Goševo. U bajkovitoj dolini nanizane drvene prašnjave kolibe bez reda, različite veličine i sadržine. Skoro će podne. Nana ćuti, prebira po mislima.

    – Binasaaaaa. Hoće li taj čovek kahvu da skuham? Imamo surutke, sira, krompira, samo nemamo ovčijeg mlijeka. Omanula godina, nije bilo dovoljno pašnjaka. – Pomažu li vam deca? – sve! Pravo da ti kažem razmišljam da napustim ovaj posao. Uzgajam samo krave. Više se ne može. E, imam unučad i praunučad.

    Safka je melem za dušu

    Safka odjednom zaćuta. Život je dug i kratak. Kako se uzme. Možda se setila dana kada je izgubila unuka u saobraćajnoj nesreći. Ili dugogodišnjeg rada u Lukarima. Rađanje dece. Ili… ko zna čega. Vetar još jače udara u prozorsko staklo.

    MAJKA, nana, supruga… – Vidiš. Tako se živi. Ogromna tuga u mom je srcu.  Puno radim i to me održava u životu – kazuje draga Safka Ujkanović iz Gornjeg Goševa. Davno je pobegao taj svet, uveliko više nema dece koja okreću pedale po blatnjavom seoskokm putu. Slušajući je, po ko zna koji put sam osetila nostalgiju za tim danima –i za onim što sam bila tih godina – kraj ognjišta naša MAJKA.

    Muž mi je ozbiljan šaljivdžija

    – Imam 74 godine, i dobro hodam. Rodila sam 6 dece i sva su moj svet – kazuje sandžačka žena. … sačekajte da vam donesem jednu tikvu. Lijepe su. Starica ponovo otrča u kuću. Donese dve krupne tikve…

    Binasa Malićević

    Podeli
  • Sandžak – Novi Pazar – Gornje Goševo: Dedo Hamdo hrabro korača prema 100 – toj! “Mi stari smo cijeli život muku mučili, ali smo opet lijepo živeli”

    Sandžak – Novi Pazar – Gornje Goševo: Dedo Hamdo hrabro korača prema 100 – toj! “Mi stari smo cijeli život muku mučili, ali smo opet lijepo živeli”

    Sandžak – Novi Pazar – Gornje Goševo: Sunce se zbunjeno na nebu probijalo. Predviđa vedar i hladan dan. Naše terensko jedno je od retkih, koje se uputilo u selo. Srećemo i onog čoveka koji pešači ili na konju ide ka Žiračkom Dolcu. Pitamo za Hamda Kahrovića iz Gornjeg Goševa. Pošli smo kod njega. Na odgovor ne čekamo dugo:

    Sandžački stogodišnjaci

    “Ima blizu 100 godina i pazi na svoju stoku”. Jeste, baš njega tražimo. Ne beše kod kuće. Otišao i on kod komšija na kahvu, da popriča sa prijateljima. U domu nađosmo dedovu snahu i unučad. Pričam planinki zašto smo doputovali ona se smeška. Svaki gost je ovde rado viđen i počašćen. Isključivo živimo od poljoprivrede i stočarstva, a malo se zaradi u Nemačkoj, na crno.

    Snaha je ta koja vodi brigu o domaćinstvu. To je činila i ranije. Potom smo u kuću Kahrovića ugodno dočekani… Domaćica nije želela pred kamere.

    A onda smo se zaputili  ka pašnjacima da bismo upoznali glavu kuće. U toj suludoj trci života ukrug zamorio se, ostario i oboleo. Duboko u srcu, kao živu ranu, doživeo je on gorčinu prema odbjeglom, snu… I taj ga je život, naporan, nije više zanimao. – Ja mislim da je svako vreme na svoj način teško da se pravi put pronađe, možda još teže da se ukroti i sačuva.

    Čitavog života sam puno radio i to najteže poslove

    – Ha? Šta mi to veli, kamerman? – Dedo, mogu l’ vam pomoći s tim štapovima? – Ne znam ja, bogami. Naučio sam da se u životu uklapam sam. Imam dosta godina, ali ne pamtim da su reporteri ovde ikada došli – kazuje neobični Hamdo Kahrović iz Gornjeg Goševa.

    Ja sam 31. godište

    Dedo na tom iscrpljujućem pravcu, kako kakva senka, prati njegova porodica, slika njegove svetlosti i brižljivosti odlazi u prirodu da na drugi način osmisli svoj život: – Nešto ću ti rej, sinko, nemoj mi zameriti… – Gde nema poštovanja prema starijima, nema ni budućnosti za mlade. Kućni red se mora poštovati. Ja ga začuđeno pogledah, a on mi se osmijehnu. Skinu  kapu sa glave, malo osmotri Goševo, te, zagledavši se u kameru, nastavi: – Evo radi čega to velim. Mi stari smo cijeli život muku mučili, ali smo opet lijepo živeli.

    Ali sve je on, Hamdo, učio i naučio na sandžačkoj zemlji, koja promiče, neprekidno otiče, a da je još uvek bila tu, da uvek i za sva vremena ostaje ista, pa ipak svakog trenutka drugačija. – Izrodili smo decu, koja me gledaju i poštuju. Imam 5 čeljadi, 15 unučadi i 7 praunučadi. Bez supruge sam godinama. Ja sam 31. godište – otkriva sandžački babo. E, baš mi je milo što se sretosmo i ispričasmo.

    Binasa Malićević

    Podeli
  • Sandžak – Crkvine – Kadiluk: Latif je najbogatija osoba na kugli zemaljskoj! Ima 11 dece, dva sina i 9 ćerki, 38 unučadi, 21 praunuče…

    Sandžak – Crkvine – Kadiluk: Latif je najbogatija osoba na kugli zemaljskoj! Ima 11 dece, dva sina i 9 ćerki, 38 unučadi, 21 praunuče…

    Sandžak – Crkvine – Kadiluk: Ova priča ima mnogo zvukova, veoma mnogo bezbrižnosti… Zar u nje nije glas sultana, i Sulejmana Balića – neznananog junaka sa Avale, i Stare čaršije, i Isa – bega Ishakovića, Pešterske visoravni u snijegu, i onoga koji uzdiše i još drugih hiljadu melodija. Vir navire negde daleko od Sandžaka, tako svakodnevno i skriveno, i više nije bio ni u kakvoj vezi sa našom dijasporom.

    Pričali smo sa babom, učili od Latifa, pruža umilno kazivanje i traži detinjstvo po sokacima. Ali, uvek je iznova odlazio rodnom kraju, učio se hodanju na zemlji Aćifa Hadžiahmetovića, izvodio oblik nežnosti u kome, više nego u bilo čemu drugom,, Redžepagića kula (u Plavu) i Ganića kula (u Rožajama) stvaraju jedno.

    Devet ćerki – nije šala

    – I zar ja nisam srećan? Te kako sam srećan! More, ima ja dobru porodicu! Kćeri udavao, sinove ženio, puna kuća dece… To su pravi domaćini, hej… Odgajio sam 11 dece, dva sina i 9 kćerki – ponosno kaza Latif Kadrić sa Crkvina. I sva ta galama ode pravo ka Kadiluku. Sad tek poče veselje i posedak, kao na pravoj svadbi. Sunce je davno granulo i već odskočilo s dva – tri  obronka.

    – Ne znam treba li da kažem koliko vas poštujem –izjašnjavaju se reporteri. Dedo razmišlja. Potom ozbiljno debatuje:- Najviše se brinem za unučad i praunučad! Istina, pobrinulii smo se da odrastaju zdravo i bezbrižno, ali to je sve još malo. Staramo se za 38 unučadi i 21 praunuče. Kćerke su udale i dobro žive. Zetovi su veeliki radnici. Slušam dobro ženu. Ostajemo kod starijeg sina. Nemamo nikakvih problema – odgovara ponosni otac, suprug, brat, svekar, tast, prijatelj, komšija…

    Sloga kuću gradi

    Sandžak ga privlači pogledom i on odnese svoje lice Crkvinama, prikova svoje srce na Gluhavicu (rodno selo) koja je bila kao sofra nasred sobe. Nakon nekoliko trenutaka razmišljanja Latif izgovori sledeće:

    – Mogu da kažem da imam izvanrednu suprugu i majku zajedničke dece. Puno smo radili u dogovoru. Temeljno ga milovala domovina  (Jugoslavija) i Kadrić duboko zapanjen, oseti kako ga ona uči, prepozna koliko je mudra i kako gospodari njime, kako ga dotiče, kako ga prihvata i kako ga iz prvog očekuje još novi, smišljeno podeljeni, kvalitetni niz autobusa od kojih se svaki razlikuje od drugog.

    -Bio sam radnik čuvenog novopazarskog „Sandžaktransa“. A onda sam otišao u zasluženu penziju. Važio je za odličnog, vrednog i dobrog radnika. Voli da se našali, ne prelazeći određen prag umerenosti. Upisao je 78 godina…

    Binasa Malićević

    Podeli