Author: Alma Ademovic

MINISTAR finansija Siniša Mali izjavio je danas da je 99 odsto siguran da će plate u javnom sektoru biti povećane naredne godine i dodao da će se nakon razgovora sa delegacijom MMF, u naredne dve nedelje, znati koliko će to povećanje biti.

Mali je za RTS podsetio da se od 1. januara povećava minimalna cena rada, kao i penzije po švajcarskom modelu, u visini od 5,9 odsto.

-Tema sa MMF-om je da vidimo kako nam budžet stoji, kakvo će biti povećanje plata u javnom sektoru. Sačekali smo septembar i oktobar, 99 odsto sam siguran da ćemo moći da povećamo plate u javnom sektoru-rekao je ministar finansija.

Konkretnije informacije znaće se u narednih nekoliko dana, rekao je Mali.

-MMF je virtuelno tu u naredne dve nedelje, do kraja njihove misije znaćemo tačno kako izgleda budžet za 2021. godinu i koliko će biti povećanje plata u javnom sektoru-istakao je ministar.

Dodaje da je siguran da nijedna zemlja u Evropi u ovom trenutku ne podiže plate i penzije, što, kaže, dovoljno govori o “ekonomskoj snazi Srbije”.

Ministar finansija navodi da je za nama teška godina te da je ekonomska kriza uslovljena pandemijom “najveća kriza koja je ikada pogodila ceo svet”.

-Srbija se dobro nosi sa time. Mi smo kroz snažan program podrške privredi uspeli da spasimo privredu, nema te crne slike koja je dolazila iz sveta, izgubljena radna mesta, to kod nas nemate. Sačuvali smo makroekonomsku stabilnost-istakao je Mali.

Rekao je i da podrška Svetske banke, EBRD-a, američkog DFC-a pokazuje da oni “čvrsto izgrađene temelje”.

-Na novom mandataru je da opravda to poverenje pred građanima Srbije-rekao je Mali.

Izvor: Tanjug

Foto: Instagram

PODIZANjE novca sa bankomata svoje banke ne košta ništa, ali izvlačenje gotovine karticama na aparatima drugih banaka naplaćuje se od jedan do tri odsto.

Sve finansijske ustanove propisale su i minimalne iznose provizije kada se podiže keš sa nematičnog bankomata. Ta suma se kreće od 20 do 240 dinara, zavisno od banke koja je izdala karticu. Pojedine banke prave razliku, pa je podizanjem dinom jeftinije nego u slučaju “viza” ili “master” debitne “plastike”.

Visinu provizije određuje banka u kojoj klijent ima račun tj. banka koja je korisniku izdala platnu karticu kojom se podiže gotovina na bankomatu druge banke. Prosta računica pokazuje da je najneisplativije podizati manje sume. Ako je minimalna provizija recimo 200 dinara, a dva odsto za veće iznose, istu proviziju platiće i onaj ko podiže 500 dinara, kao i onaj ko podiže 10.000 dinara. Ispada da je za drugog to zaista dva odsto, za prvog je čak 40 odsto!

Podaci o naknadi koju pružaoci platnih usluga propisuju za podizanje gotovine sa automata mogu se naći na pojedinačnim sajtovima banaka, ali od prošle godine i na sajtu Narodne banke Srbije. Razlog je, kako je objašnjeno u NBS, da bi se obezbedila uporedivost tih naknada, ali i ostalih koje imaju veze sa podizanjem novca i plaćanjem između različitih banaka.

U delu “Naknade pružalaca platnih usluga povezane s platnim računima” mogu se pronaći podaci o ceni dizanja keša sa bankomata u zemlji i inostranstvu. Posebno su prikazane i tarife koje se odnose na kreditne kartice u delu “Platne kartice i gotov novac”.

KOMPENZACIJA

MATIČNA banka koja izdaje platne kartice od svog klijenta naplaćuje naknadu za podizanje gotovine na bankomatu druge banke i kroz tu naknadu nadoknađuje iznos servisne provizije, kao i eventualno druge troškove u vezi sa navedenom transakcijom. Kod podizanja keša na bankomatu banke, koja je ujedno i izdavalac i prihvatilac platne kartice ne postoji navedena servisna provizija, pa banke ne naplaćuju naknadu za podizanje gotovog novca na sopstvenom bankomatu.

Prema podacima sa tog sajta, najnižu minimalnu proviziju za podizanje novca na drugim bankomatima ima Halkbanka, gde je taj iznos 20 dinara, ako se koristi “dina”, dok je kod “vize” jedan odsto i minimalnih 60 dinara. Sa “dinom” je i kod NLB banke minimalna provizija 20 dinara, ali je sedam puta viša sa “masterom”. U MTS banci provizija je 1,2 odsto, a najmanje 30 dinara kao i u Jubmes banci.

U Poštanskoj štedionici podizanje gotovine “dinom” košta dva odsto, a najmanje 50 dinara, a “master” karticom minimum je dvostruko veći – 100 dinara. Klijent sa računom u Komercijalnoj banci, kad podiže keš na automatima drugih banaka “dinom”, platiće proviziju od dva odsto i najmanje 60 dinara za niže iznose, a ako koristi “vizu”, onda će ta usluga da ga košta najmanje 150 dinara, a za veće iznose naknada je jedan odsto. Ista stvar sa “plastikama” Unikredit banke košta 50 za “dinu” i trostruko više za ostale kartice.

Najskuplja minimalna provizija za podizanje gotovog novca sa bankomata drugih banaka naplaćuju Adiko banka – 240 dinara, Rajfajzen 210 dinara, Mobi banka 200, dok im je za ostale iznose naknada dva odsto.

INOSTRANSTVO I TUĐI ŠALTERI

JOŠ je skuplje podizanje para na šalterima drugih bankaka, gde je provizija i do tri odsto i 350 dinara. Za podizanje gotovine u inostranstvu kod banaka koje to omogućavaju naknada je od jedan do tri odsto, a uglavnom od tri do pet evra – najmanje.

Po minimalnih 150 dinara prozvizije naplaćuju Erste banka, Euro banka, kao i NLB kada se keš podiže “master” karticom, 195 dinara košta sa karticama OTP banke, a Vojvođanske 170, ili dva odsto. Prokredit naplaćuje ovu proviziju od dva odsto ili 170 dinara, Zberbanka dva osto ili 100 dinara, a u Intezi je 90 dinara najmanja provizija.

Izvor: Novosti

Foto:  arhiva