Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Binasa Malicevic

  • Moja fabrika

    Moja fabrika

    Novi Pazar – Da nema optimizma karakterističnog za rad novopazarskih tekstilaca – ovde bi, možda, bio kraj priče o poslovanju i radu Kombinata. Da li će Kombinat „Raška“ imati dovoljno vlakana za sopstvene proizvodne kapacitete? Niko u kolektivu, zasad, ne može da pruži precizan odgovor. Snabdevanje osnovnom sirovinom i repromaterijalom svelo se na svakodnevno dopremanje izvesnih količina. U takvim uslovima niko ne može da tvrdi da već sutra neće biti ozbiljnijih zastoja u proizvodnji.

    Autobusi puni veselja

    Problem nije nerešiv. Kako doći do pravog rešenja? U kolektivu su svi dosta očekivali od zajedničkog sastanka predstavnika „Raške“ i „Viskoze“ u Beogradu – tako se devedesetih razgovaralo između radnika u Tekstilnom kombinatu „Raška“ – priseća se Safet Krkišević.

    Novi Pazar je noktima kopao zemlju dok nije stvorio gigant. U mislima je još jednom ispituje sebe, opširno, proveravajući, tragajući za kolektivom. Nije našao svoju fabriku. Uspomena je hrabra, i zahteva  munjevito oslikavanje jednog Pazara. Ako uspe, biće sačuvana od zaborava. – Pa, vreme briga je prošlo –  kaže naš prijatelj.

    Doba je za razgovor. Bila je to slojevita, ozbiljna, retka novopazarska fabrika. Safet i njegov život stoje iza čuvene mašine „Picanol“, obojica bez daha od veselosti, zaokupljeni srećom svojih radnika… „Vidi nas“, reče nekadašnji poslovođa pazarskog giganta. Sve je njih prošla  teskoba. Radnici su zagrlili fabriku. Tužno je. Ali i prekrasno. Dobro nam je ovde. Neda nam se ići odavde. Mi nismo imali sreće da dočekamo mlađe generacije. Ništa ne može da se uporedi s tim stvaralaštvom. Osećali smo radost od mašina i onda nađete  život u tim halama. Na ovim spratovima živelo se za Novi Pazar, Sandžak, Jugoslaviju…

    Da nas vrate banku da ne primamo

    Glas mu je topao i oštar. Gleda unazad u gomilu ruševina… Oni veruju da ih u budućnosti čekaju sve one glasne mašine, kad bi moglo vreme da se vrati, žele da svi budu zajedno… Tražimo to radničko srce, a cela bivša Juga nije u stanju da ga pronađe. Mnogi znaci skretali su  pažnju  na tu rezidenciju. Sama zgrada je bila izgrađena od crvene cigle, s balkonima od klesanog kamena… „Drago mi je što ste uspeli da dođete“.

    Iznenađeno su gledali u zidine. Stigli su do druge smene. Evo nas! „Nema reči kojima bismo ti mogli zahvaliti“ „Naša je dužnost da se brinemo o fabrikama, preduzećima, gigantima”…

    Veći izvoz, podsetimo, prioritetan je zadatak uvek bio. Reklo bi se – imperativ za dalji rad Kombinata. Posle slabog izvoza  teško je poverovati da će i godišnji plan od nekoliko  miliona biti izvršen – sa čežnjom u glasu  saopštavao sam kolegama –  kazao je Safet Krkišević. Tako je nekad bilo…

    Binasa Malićević

     

     

     

     

     

     

    Podeli
  • Rifat Burdžović Tršo – sandžački revolucionar

    Rifat Burdžović Tršo – sandžački revolucionar

    Sandžak – Rifat Burdžović Tršo je poznati sandžački antifašista i revolucionar, predvodnik studenskog pokreta u Bepgradu pred početak Drugog svetskog rata, narodni heroj  i najpopularnija ličnost kod sandžačkih Bošnjaka iz perioda Drugog svetskog rata. Rođen je 11. februara 1913. godine u Bijelom Polju, u uglednoj trgovačkoj porodici Nazifa i Rabije Burdžović. U drugoj godini života, 1915. godine, umire mu otac, malo kasnije i majka, a onda, 1918. i stariji brat Ibrahim. Brigu o malom Rifatu i njegovoj sestri Hajriji preuzimaju, najpre amidža Rušo i njegova supruga Zuma, a onda bližnji Rifatov rođak Salih Đedović.

    Revolucija kao život

    Nakon završena četiri razreda osnovne škole, staritelj Salih upisuje ga, 1924. godine, na obućarski zanat, kojeg napušta već po završetku prve godine, i septembra 1925. godine, se upisuje na Veliku medresu kralja Aleksandra u Skoplju. U toku školovanja u Skoplju počinje se baviti literarnim radom i uz pomoć svojoh prijatelja Junusa Međedovića, Muhameda Mehmedovića, Šukrije Dizdarevića i drugih, osniva literarnu družinu „Južna vila“ i, 1929. godine, časopis „Pomol“. U međuvremenu se upoznaje sa revolucionarnim idejama, uključujući se čak i u predizborne aktivnosti za tadašnje parlamentarne izbore.

    Ključni  lik na Pravnom fakultetu u Beogradu

    Po okončanju medrese, 1933. Upisuje pravo na Univerzitetu u Beogradu i već odmah se uključuje u napredni studenski pokret. Početkom 1934. učestvuje u formiranju Pravničkog stručnog studentskog udruženja na Pravnom fakultetu i postaje član uprave ovog udruženja i član Komunističke partije Jugoslavije. Nakon učešća u demonstracijama i drugim akcijama studenata Beogradskog univerziteta, u februaru 1935. godine, biva uhapšen i, pod sumnjom rada na obaranju režima, nekoliko dana provodi u zloglasnom zatvoru „Glavnjača“.

    Naredne 1936. studenti Beogradskog univerziteta organizuju jedan od najvećih studentskih štrajkova i, nakon 22 dana protesta, uspevaju da se izbore za punu autonomiju univerziteta. U tim protestima Rifat Burdžović je bio jedan od centralnih figura…

    Krajem avgusta 1942. godine Treća proleterska sandžačka brigada krenula je iz pravca Livna ka Mrkonjić Gradu, s planom da ga oslobodi od združenih nemačkih, ustaških i četničkih snaga. Sredinom septembra, zajedno sa ostalim partizanskim jedinicama, brigada će krenuti u pravcu Banja Luke, ali će neprijateljske snage, 28. septembra, ponovo preći u napad i do 2. oktobra potisnuti partizane iz Mrkonjć Grada na liniju planine Lisina. Tog dana misteriozno su nestali Vladimir Knežević Volođa, komandant Treće proleterske sandžačke brigade, Rifat Burdžović Tršo, zamenik političkog komesara brigade i delegat Centralnog komiteta partije Jugoslavije u brigadi, i Tomaš Žižić, komandant Četvrtog bataljona u brigadi – kazali su sandžački istraživači, istoričari, profesori…

    Binasa Malićević

    Podeli
  • Neznani junak sa Avale je Sulejman Balić iz Duge Poljane

    Neznani junak sa Avale je Sulejman Balić iz Duge Poljane

    Sandžak – „Neznani“ – znani junak Sulejman Balić (Duga Poljana – Bele Vode, oko 1894 – 1915). Avala – Beograd, borac Sandžaka, herojski je dao život za odbranu Beograda od austrijske i nemačke okupacije, rodom iz Belih Voda – Duga Poljana, između Novog Pazara i Sjenice.

    Neznani junak sa Avale

    Poginuo je herojskom smrću 1915. godine na Avali, gde mu se nalazi spomenik pod imenom „neznani junak“. Istoričar Mustafa Imamović, kao i drugi istraživači, tvrde da je utvrđen identitet Neznanog junaka ukopamog na Avali i da se radi o Sulejmanu Baliću iz Duge Poljane, sa Pešterske visoravni – citira  sandžački prof. dr Šefket  Krcić.

    Sa izbijanjem Prvog svetskog rata, jedan broj Bošnjaka – muslimana, kao srpskih i  crnogorskih građana, mobilisan je u vojsku, gde su se lojalno i hrabro borili. Među Bošnjacima Sandžaka sačuvala se tradicija da je neznani junak, čiji spomenik stoji na Avali, u stvari je spomenik junaku Baliću, koji se itakao  hrabrošću u borbi protiv austrougarske vojske.

    U muzeju je nađen skelet vojnika, uz čije uzglavlje je bila stavljena neeksplodirana  granata. Utvrđeno je da je reč o mladom čoveku vrlo krhke građe. Izuzev uniforme, u grobu nije nađena ni ratnička značka, ni pločica sa imenom i oznakom jedinice. O neznanom junaku kao borcu sa imenom Sulejman Balić, beogradski Blic je 9. novembra 2001. godine na strani 6. objavio opširniji tekst.

    Ime, Sulejmana Balića, kao neznanog junaka prvi je spomenuo u Parlamentu Republike  Srbije narodni poslanik prof. Rizah Gruda, na sledeći način:

    „… Sandžački Bošnjaci učestvovali su, zajedno sa Sbima, 1914, 1915, 1916. godine na Ceru, na Kolubari, u odbrani Beograda, zatim, u probijanju Solunskog fronta“, te potom u bitci na Mojkovcu (gde je prema Ćamilu Sijariću izginulo mnogo Bošnjaka), pa sve do Bregalnice. U svim tim bitkama Bošnjaci su pokazali  veliko junaštvo.

    Sandžački junaci

    Samo da spomenem neke od takvih junaka: Redžep Rašljanin, iz Novog Pazara, učesnik je Bregalničke bitke koga su srpski oficiri nosili na rukama posle pobede. Sulejman Balić, iz Belih Voda kod Novog Pazara, je junački poginuo u odbrani Beograda, i to u puku majora Gavrilovića. Ako niste znali, on je jedan od nepoznatih junaka. Pljevaljski muftija, Nuradin Vehbi Šemsikadić, bio je taj veliki junak koji je bacio austrijskog đenerala Saparija na kolena. Šećo Radončić, major iz Gusinja, učesnik je Mojkovačke bitke sa još nekoliko Bošnjaka i Albanaca iz plavsko – gusinjskog kraja. Potom, Rahim Ljajić, učesnik bitke za odbranu Beograda…” – zabeležio je profesor Krcić.

    Spomenik Neznanom junaku na Avali je monumentalni mauzolej na vrhu planine Avale na jugosistoku Beograda. Tvorac ovog spomenika je hrvatski i jugoslovenski vajar Ivan Meštrović. Podignut je 1938. godine.

    Binasa Malićević

    Binasa Malićević

    Podeli
  • Nedžib Vučelj: Bužim je grad legendarnog Izeta Nanića

    Nedžib Vučelj: Bužim je grad legendarnog Izeta Nanića

    Sandžak – Nedžib Vučelj rođen je 1955. u Moranima kod Tutina. U priči su iskrene rečenice i važna objašnjenja koja pesnik, novinar, profesor, profesionalni fotograf sa Pešterske visoravni: postavlja sebi i drugima. Upućujući nam svoje mišljenje, iskreno naglašava svoje rodno selo… Na početku i kraju ostaju Morani, Sandžak, Zagreb, Bužim…

    Pa je dobro kazati da je njegovo pisanje jak temelj i ozbiljan rival Pešterskoj visoravni. Je li tamo ostalo nešto od “Zulfovog kamena”… Odavno je prestao da prkosi ovom čudu prirode. Kako su mu samo izraženi srce i duša, ali sudbina mu je uprkos tome rezervisana za sandžačku zemlju i Bosansku Krajinu.

    – Zato sam slobodan. Novinarstvo i politika ne idu zajedno. Je li tu ostalo nešto razuma, hrabrosti, časti, ljudskosti, istine… Svakako sam znao šta treba da radim u novinarstvu, koje sad više nije tako jednostavno i zanimljivo. Priča o Izetu Naniću i Bužimu, ta fotografija vredi više od hiljadu reči. Fotografije služe, između ostalog, i da nam pomognu da se živo prisetimo važnih trenutaka iz naših života – seća se umetnik Nedžib Vučelj.

    Izet Nanić je bio bosanskohercegovački brigadni general. Tokom rata u Bosni i Hercegovoni, postao je komandant 505. bužimske viteške brigade 5. korpusa Armije Republike Bosne i Hercegovine.

    Mnogo je emisija odrađeno, snimljeno, realizovano, viđeno, ispričano o sandžačkim Bošnjacima u poslednjih nekoliko godina na Radio – televiziji Novi Pazar. Sve to radimo sa merom, bez osuđivanja i vređanja na tuđe dostojanstvo, bez zle namere, a samo zato da bi se u Novom Pazaru i Sandžaku, koje beskrajno volimo, živelo bolje i lepše.

    Nisu svi ljudi kao što su kod nas na Pešteru, Binasa, i tu se ništa ne može. Znam. Nedžib takođe gaji nacionalnu svest Bošnjaka, i svim srcem pripada pešterskim poljima i bužimskim brdima. – Sutra otvaram izložbu u Novom Pazaru, dođite. Muči me teška nostalgija za zavičajem. Osećaj rodnog kraja odgaja se od detinjstva – izgovara sandžački velikan Nedžib Vučelj.

    Zahvaljujući baš  ovakvim ljudima koje je iznedrio Pešter, bezbroj priča je ispričano i napisano… Kao prosvetni radnik radio je u Moranima, Delimeđu, Goradždu i Bužimu. Novinarstvom se bavi još od srednjoškolskih dana… Objavio je zbirke poezije “Njedra puna zavičaja” i” Kovanica”, kao i zbirke pripovedaka “Zulfov kamen” i “Obraz”. Nedžib Vučelj je dobitnik brojnih internacionalnih i domaćih nagrada za najbolju fotografiju, prozu i poeziju.

    Preselio je na ahiret 14. Februara 2020. godine. Dženaza je obavljena na mezarju “Bajrići” u Bužimu, 16. Februara 2020.

    Binasa Malićević

    Podeli
  • Naser Hajdaragić: Tako je lako voleti Novi Pazar

    Naser Hajdaragić: Tako je lako voleti Novi Pazar

    Sad želim da zborim o našem šeheru, vreme je da cenimo ime Novog Pazara, ima predobro srce. Znaš, kada sve pamtiš, a valjalo bi uključiti i sandžačku budućnost izgbili su iz vida prave životne norme i ne znaju kojim putem da krenu… Živimo u vremenu kada je sve u novcu i prave  odredbe su nestale.

    – Sve je prošlo što mi se mililo. Zar nije tako. – Da, tako je. Nadam se, kaže, da ćemo danas dočekati lepšu stranu Sandžaka. A ostatak dana to retko kad otkrije. – Ako se mora, pričekaćemo. Čudno je, … Imam jednostavnu dušu. U njoj  boravi  i živi Novi Pazar.

    Da kažem nešto o majci rahmetli Meha Bejtića, majci Ejupa Mušovića, o čuvenoj pazarskoj “MAZI”, izdvajam ono  najlepše o nanama… – One su bile tada deo mojih dečačkih snova. Stub mog detinjstva i odrastanja. Sedele su oko mangala i pile kahvu… Mnogo kona je sedelo oko jednog savršenog osmanskog mangala, na kojem je u sredini stajala đezva puna vode. Ali sve te nane bile su sinbol Novog Pazara, jer su oslikavale – sreću i radost – sa nostalgijom u glasu seća se Naser Hajdaragić.

    Boli duša, ali samo malo. To je rana koja nikad neće zarasti, ali ako se zaboravi, Jeni Pazar će biti daleko od Sandžaka… Niko ne bi pomislio da je odrastao u kaljavim pazarskim sokacima. – Ali gledaj, naš život je na kldrmi. Nasko uzdahnu. – Lepo. Nikad nisma razumeo mlađe generacije kad izvrše nešto s pola srca… Vidi sad, oni vole rodni grad, ali mi smo bili zaslepljeni. Mogu se ponašati na ovaj način jer je manje verovatno da će osetiti one mahalske priče, ljubav ili starh zbog dečijih nestašluka…

    Takođe, ne mogu da shvate šta stariji osećaju? Neće biti ni blizu pazarske sofre, ali mobilni telefon svakako nešto vredi. Malo je oklevao, a onda je slegnuo ramenima. – Dobro. Ja sam oduševljen junaštvom i tradicijom sandžačkih žena. Hanume koje su bile i ostale večna inspiracija svima nama. Od ničega su stvarale štogod. Radovale se unapred nekom susretu kad će svaka od njih ponešto ispričati… To je samo život. Toga čuda više nema –otkriva neobični  zanatlija.

    Tako nešto njemu je bilo srčano. Video je nane kako se zabrinuto smeškaju dok je polako silazio ka hotelu “Vrbak”. – Ah, ja nisam rođen za današnje vreme – rekao je. Imao je pravo. Očarao ga je taj divni osećaj što živi u lisnatoj strehi, daleko od zemlje, i kroz dušu mu prolazi: uradio sam netšo posebno i dobro – za Sandžak. Želeo je da vidi čiste reke, ulice, grad…

    Meka je pazarska duša, široko je Naskovo srce i ” ćukovsko gnezdo”. To je veliko, nenadmašno otkriće: mesto u kojem caruje čovek koji voli rodni zavičaj…

    Binasa Malićević

     

    Podeli