Radio Televizija Novi Pazar – ARHIVA

Author: Binasa Malicevic

  • Murat gazi desetu deceniju

    Murat gazi desetu deceniju

    Pešter- Baćica. S obe strane puta prostiru se široka polja. Kada bi neko razgrnuo utrobu Peštera, našao bi još dugovečnih ljudi. Dedo Murat osvaja 94 godinu i srdačno razgovara sa putnicima namernicima. Ovaj vitalni Pešterac živi u selu Baćica i raduje se svakom novom danu. Dobrog je zdravlja i kvalitetno jede – kaže Murat Halilović.

    Murat je jedan od uglednih meštana Pešterske visoravni. Posle Drugog svetskog rata bio je građevinac na prostorima Jugoslavije i uspešno je obavljao te poslove. Uvek je pripadao svojoj rodnoj grudi  i nikada nije želo da ode sa Peštera. – Vi ste prvi koji mi priča o Baćici? Kazali ste da je to najčistije mesto za život. – Jesam li? Kada? – Rekao sam jednu veliku istinu – poručuje zanimljivi pešterski pripovedač.

    Kao da je nekada davno sklopio ugovor i potpisao ga srcem. Sada je to ponovo onaj marljivi Murat, a kako je pešterska kotlina izranjala  sve jasnije iz tmurnog sutona, tako je naš sagovornik postajao onaj mladi Pešterac i čovek kojeg su voleli i poštovali. Pred njim se ukazao svet uvijen u očaravajuća zelena polja izvezena svetlom. Priroda, pešterska kapija. Sandžak ih prima širokogrudo.

    -Ako ovo leto preživim, rekao je dedo televiziji, sve ću izdržati – ali stigle su mu godine… Sviđa nam se što volite da razgovarate? Dedo nas pogleda, malo zavrte glavom okrenu se i odgovori: – Ne volim da pričam o tome koliko imam godina. Poštujem da diskutujem sa ukućanima, komšijama, poznanicima…

    -Vala, novinarko, kad tako dobro zboriš, evo da ti odgovorim. To što si ti kazala ja odavno znam i poodavno se izgubio ljudski moral – objasnio je adžo. Jeste li gladni? – Ne. Samo smo umorni… Ćerko, otrči do izbe i reci snahi da donese hleba, sira, kajmaka, kiselog mleka, šta god da nađe.

    Godinama sam zdrav kao dren. Pio i jeo sve što je duša želela i nikad nisam preterivao u poslu. Radio sam a da se nikako  nisam ozbiljno razboleo. – Batalio sam medicinu. Sad lečim svoju volju. Vidiš, uvek sam voleo prirodu. A sad, ovo. – Nisam se nado televiziji. Samo sam čuo da vam je Ismet Fetahović pričao o meni, pa se čudim zašto. On je dobar i pošten čovek – precizirao je Murat Halilović.

    U selu Baćica živi 224 punoletna stanovnika, a prosečna starost meštana iznosi 30, 0 godina. U naselju ima 55 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 6, 31. Ovo mesto je velikim delom naseljeno Bošnjacima (prema popisu iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa, primećen je pad u broju stanovnika.

    Teritorija Pešterske visoravni uglavnom obuhvata površinu Opštine Sjenica i Opštine Tutin.

    Binasa Malićević

    Podeli
  • Svadba je trajla tri dana

    Svadba je trajla tri dana

    Pešterska visoravan – S obe strane magistralnog puta protežu se veličanstvena polja. Tu i tamo prođe po neki pešak. Traktorima, kolima, na sve moguće načine Pešterci završavaju svoje obaveze. Za nostalgične u peštersku realnost, ljudi su srećni. Život je sada i ovde. Nazvali ga treptaj ili dah, kako vam volja, to je put od Duge Poljane ka Kamešnici.

    Naši  sagovornici  odavno su udahnuli miris pešterske  boje i prirode. Pratimo tišinu, pogledom ispraćamo život. Nigde žagora, ni daška sandžačkog Sibira. Da li ova iskrena priča ima neku poruku?

    Dedo Ejup napravio je veliku seosku svadbu sinu i snahi… U rodnoj Kamešnici ugostio prijatelje, familiju, komšije… Ovoj pešterskoj priči dodaje ljudskost i dušu. Pružio je ruku,  kao pravi domaćin, kakvim ga već  znaju u selu. – Dobro došli. Imao je utisak da ne dolazimo iz Novog Pazara, već odnekud iz daleeeekih krajeva. – Kako vam je ovde? – Vala, dobro. Samo, narod otišao. Nemam društvo – kazuje ovaj zanimljivi Pešterac.

    Pričali smo o mogo čemu: o  netaknutoj  prirodi, o seoskoj svadbi – događaj godine u naselju, svi znaju da je svadba, pa čak i po okolnim selima, pola njih dođe na veselje, a druga polovina obavezno izađe isperd šatora da vidi svet koji dolazi i mladence…

    -To se radi iz meraka, sa puno ljubavi, poštovanja i radosti. Sadrži neku iskrenost, neverovatnu sposobnost razgovora…                                Eeee, ovde, na ovim poljanama bilo nas je desetinama – kaže Ejup Aljović. – Ja sam navikao da se družim. Nije rekao ništa više, ostavio je da njegova priča razgleda Pešter.

    A zatim smo uočili da je natopljen tugom… Mladi odlaze sa Pešterske visoravni. – Nema budućnosti bez mladosti – kaže nekim nostalgičnim glasom. On pogleda dole, prekrasnu mirisnu prirodu te diže ruku uvis… – Moje sve – Pešter – kaže on. A zatim: – Moje sve – Pešterska visoravan – zbori  ovaj neobični sagovornik.

    Najzad, rekli su mi sinovi da će se vratiti kući kao Sandžaklije – zaključio je naš dedo.

    Kamešnica je seosko naselje u Sandžaku u opštini Sjenica. Prema popisu iz 2002. je bilo  442 stanovnika. U selu živi 277 punoletnih meštana, a prosečna starost žitelja iznosi 30,5. Na ovom mestu ima 95 domaćinstava, a prosečan broj  po članu porodice je 4, 65.

    Binasa Malićević

    Podeli
  • Hajro Ličina: Ringovni gromovnik

    Hajro Ličina: Ringovni gromovnik

    Miran, povučen. Porodičan čovek. Strastveni pčelar. Poštenjačina. Ni mrava ne bi zgazio… U ringu je doživljavao metamorfozu… Neustrašivi fajter. Nokauter. Kontraš sa gromovitim levim krošeom…

      Ni mrava ne bi zgazio

    Ceo sportski Pazar se preselio pored televizijskih ekrana tog petnaestog februara 1974. godine. Želeli su da gledaju derbi svog sugrađanina Hajra Ličine u dresu Mlade reprezentacije Jugoslavije protiv Rumuna. Šlager meča je borba u poluteškoj kategoriji, Hajro Ličina – Georg Matake.

    Komentator je bio Toma Hladni. Promovisao je Hajra ličinu u ringovnog gromovnika… Nakon početne treme i međusobnog ispitivanja, prosto je zbrisao sa ringa više nego dobrog Rumuna. Najednom  je postao ljubimac svojih sugrađana… Sledila je reprezentativna turneja po Romuniji i Italiji. Briljira Hajro Ličina  u kategoriji Mate Parlova, u poluteškoj kategoriji….

    Bokserski početak nije bio obećavajući. Bio je Hajro stidljiv, ćutljiv, povučen u sebe. Imao je svega  šesnaest godina, bio je u fazi rasta, sa težinom oko osamdeset kilograma…

    Trenerovo šesto čulo je govorilo da bi tu nešto moglo da se uradi… Višemesečni rad je počeo da daje razultate. Počele su da se rađaju prve pobede, učešće na revijama i turnirima. Na svakom meču , iskustvo više…

    Na Omladinskom prvenstvu Srbije u Nišu, 1972. godine, Hajro se pokazao u pravoj boji. Prosto je eksplodirao! Prve protivnike je pobedio pre isteka poslednje runde. Sigurno i ubedljivo. U finalu  prosto „razneo“ Božidara Cvetića, kasnije drugara u Mladoj reprezentaciji, koji je baš zbog Hajra, prešao u kategoriju „kolosa“ , u tešku kategoriju.

    Bokserska zvezda je rođena

    Bokserska zvezda je rođena! Poznati i bogati klubovi se otimaju o Hajra, a njemu se iz Pazara ne ide . Postaje klupska uzdanica, zajedno sa nešto starijim Kocom, Gocetom, Ćurom, Tarikom. U prvenstvenim mečevima ne zna za poraz… Pozvan je na pripreme Mlade reprezentacije za Evropsko prvenstvo u Kijevu. Trener Hrastinski je pun hvale za mladog Ličinu.

    Priprema za srednju karegoriju … U prvoligaškom derbiju protiv titogradske Budućnosti klupski trener ga planira za polutešku, mimo dogovora sa trenerom reprezentacije.  U prvoj ligi, osim startnog poraza protiv Milovića, beležio je samo pobede. Na iznenađenje bokserske javnosti, posle šestog prvenstvenog kola, otišao je na odsluženje vojnog roka.

    Zavešavam kuću, školujem decu. Imam puno posla oko pčela. To je zanimljiv i koristan posao… Sin Irfan je završio srednju školu. Radi. Nisam mu dozvolio da se bavi boksom. Težak je to sport… Ćerka Alma je gimnazijalka, odlična učenica. Ćerka Amra je osnovac.

    Fotografije su korišćene  iz emisije “Sandžački velikani”.

    Binasa Malićević

    Podeli
  • Hrabri i srčani Pešterci

    Hrabri i srčani Pešterci

    Sandžak – Pešterska sela mirišu na tugu, samoću, i čežnju za najmilijima koji su otišli u svet za boljim životom. Omladina je skoro napustila ova sela.

    U Smolući su ostali samo oni koji nisu mogli sa decom  u gradove širom Evrope. A kako bi kad se tamo po ceo dan sedi u kući ili stanu. To bi za njih  bio pravi zatvor. Od Smoluće u tutinskoj opštini: Ostalo samo ime. – Šta je bilo bilo je, mladi odlaze sa Donje Pešteri – govori naš sagovornik. Nuro Arifović je poznat u Smolući po tome što je dobar šaljivdžija, ali i vragolan, nemački penzioner… Takav je i danas iako je zakoračio u osamdeset prvu godinu.

    Njegov bližnji rođak Adem Zeković želi da provodi vreme sa pešterskim „mangupom“. Adem voli da sluša njegove pustolovine. Nuro se smeška, malo promišlja, ali shvatio je, da ne može da pobegne od televizijske ekipe. Pa smo tako započeli razgovor o rodnoj Smolući bez mladih ljudi, kako je živeo po belom svetu, o potrošenoj mladosti po raznoraznim kafanama…

    -Sve je to istina, ogromna – ne može se zaobići. Osim toga, voleo sam život, trošio sam pare zarađene u Nemačkoj a žena je sve to prećutala. Prekasno je, neću dobiti ništa za pokajanje. E, moja mladost je „pucala“ na sve strane sveta. Jeste l’ se, reporteri, umorili?

    Mladi su, kažu, već odavno otišli sa pešterskih vrleti ostavljajući svoju sandžačku zemlju, kuće i roditelje. U nadi da će u gradovima širom Evrope ostvariti lepši i bolji život.

    E, moja mladost je  “pucala” na sve strane sveta

    Ponekad mi je žao što čuveni turski putopisac Evlija Čelebija nije duže ostao u Sandžaku. Tačno bi popisao koliko je vodenica – potočara bilo u tutinskoj Smolući. Ko može da okupi uzroke prošlosti.

    Za Adema Zekovića, novi početak u rodnoj grudi veoma je lagan. Ipak obećao je sebi i porodici da će živeti, ako želi da održi ovo obećanje, mora da ostane na babovoj  zemlji. – Znači li to da volite svoj zavičaj? – Volim Smoluću više od svega. – Ovde sam srećan! Baš divno.

    Moram da napišem da Zeković svim srcem i dušom uživa u rodnom kraju. – Nekad je bila puna kuća, sada samo 2 ili 3 člana u porodici – sa suzama u očima svedoči Zeković. – Od 17 vodenica, koliko ih je imalo u našem selu, ne radi više nijedna – zaključuje naš prijatelj.

    -Ja sam navikao da radim poljoprivredu i stočarstvo – govori uverljivo naš sagovornik.

    Volim Smoluću više od svega

    Binasa Malićević

    Podeli
  • Bake: čuveni prodavac pečenog  kestena

    Bake: čuveni prodavac pečenog  kestena

    Sandžak – Novi Pazar je nadaleko poznat kao autentični  grad. Niko tako dobro ne zna da trguje i ponudi kupcima svoje proizvode kao prodavci iz ove čaršije.  Jednostavno, rođeni su da budu to što jesu.

    Novi Pazar ni počemu nije običan. Lep i dragocen. Grad pun života. Noću šaren i veseo, danju zahuktao u radu, umoran i opterećen brigama. U njemu je puno raskoši i bogastva, ali i siromaštva, bede, bolesti i raznih drugih nevolja.

    Ono što najviše krasi ovaj grad su ljudi, za njihovu ljubaznost se čulo širom Evrope, a bogami i Sveta. Ako ste sa strane pružiće vam Novopazarci svu pažnju. Pokazaće vam a vrlo često i odvesti vas do butika, prodavnice ili robne pijace. Pozvaće vas na ćevape, iako vas vide prvi put.

     Ukoliko želite da trgujete sa njima, ponudiće vam svoju robu bez dinara, a kada sve prodate onda isplatite njihov deo. Eto kakvi su Novopazarci!

    Da li se sećate uličnog prodavca pečenog kestena: Sabahudina Škrijelja – Baketa. Ovo je, ako šta zemaljsko može biti, druženje i  uživanje u poslu. Ispričao je; ja sam isključivo ulični prodavac pečenog kestena, moji Pazarci dobro me poznaju, Novi Pazar mnogima prija, kao i ulice u centru rodnog grada, svaki njegov kutak ima toplinu i čar, ja sam izvorni Pazarac.

    Kad kesten zamiriše

    Ovde, na sandžačkim prostorima žive ljudi kojima je važniji (ČOVEK) od para…

    – Takav je život na novopazarskim ulicama. Čuvam se, svašta ćeš ovde otkriti, doznati i videti. – Oprostite mi ako sam bio slab sagovornik. Znate, novinarko, nisam ti ja neka pričalica. Jeste, ali računam da imate svoje razloge…

    Novi Pazar je nekad bio saobraćajnica mnogih trgovačkih puteva. Ko zna koliko je karavana, natovarenih robom, prolazilo preko pazarske čaršije.

    Binasa Malićević

    Podeli